Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вредно̀ћа

жтом 1, стр. 426

вредно̀ћа

вредноћа

Лема

вредноћа

Извор

том 1, стр. 426, редослед 14

  1. а.

    особина онога који је вредан, марљивост, радиност, ваљаност.

    — Кроз школе се пробијао само својом вредноћом.
    Барац
    Претходи синовима својим као примјер вредноће.
    Дом.
  2. б.

    својство онога што је вредно, вредност. Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
вредно̀ћа ж а. особина онога који је вредан, марљивост, радиност, ваљаност. — Кроз школе се пробијао само својом вредноћом. Барац. Претходи синовима својим као примјер вредноће. Дом. б. својство онога што је вредно, вредност. Вук Рј.