Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вре̏до̄ван

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 427

вре̏до̄ван

вредован

Лема

вредован

Извор

том 1, стр. 427, редослед 1

  1. а.

    а. сувише осетљив, преосетљив.

    archaic
    — Слух ми је вредован.
    Сек.
    Мало је што на свијету тако вредовно, као што је љубеће срце у човјека.
    Том.
    Ја немам стрпљивости за ваше толи вредовне народне тежње.
    В 1885
  2. б.

    који се лако повређује, болан.

    — Рубови од десни набубре и постану вредовни.
    Бат.
Изворни текст (OCR)
вре̏до̄ван, -вна, -вно заст. а. сувише осетљив, преосетљив. — Слух ми је вредован. Сек. Мало је што на свијету тако вредовно, као што је љубеће срце у човјека. Том. Ја немам стрпљивости за ваше толи вредовне народне тежње. В 1885. б. који се лако повређује, болан. — Рубови од десни набубре и постану вредовни. Бат.