Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вре́жа

жтом 1, стр. 427

вре́жа

врежа, вријежа

Лема

врежа

Варијанте

вријежа, вријѐжа

Извор

том 1, стр. 427, редослед 8

  1. 1.

    стабљика или изданак биљке пузавице и пењачице, лозица. —Тикве се највише сију око плотова ... да би им вријежа ишла у висину. Вук Рј.

    botany
    бот. — ботаника
  2. 2.

    фиг. породична грана, лоза, порекло.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Врежа једне исте задруге закорени се на другом крају међу другим људима. Нов. вре́жити се, вре̑жӣм се, ијек. вријѐжити се, несврш. пуштати вреже, ширити се.
    — То се увјерење у њој све већма вријежило, расло је.
    Коз. Ј.
    У мени се вријеже чудесне и противрјечне мисли.
    Радул.
Изворни текст (OCR)
вре́жа, ијек. вријѐжа, ж 1. бот. стабљика или изданак биљке пузавице и пењачице, лозица. —Тикве се највише сију око плотова ... да би им вријежа ишла у висину. Вук Рј. 2. фиг. породична грана, лоза, порекло. — Врежа једне исте задруге закорени се  на другом крају међу другим људима. Нов. вре́жити се, вре̑жӣм се, ијек. вријѐжити се, несврш. пуштати вреже, ширити се. — фиг. То се увјерење у њој све већма вријежило, расло је. Коз. Ј. У мени се вријеже чудесне и противрјечне мисли. Радул.