вре́ка̄ње

врекање

врекање

том 1, стр. 427, редослед 12

1.
гл. им. од врекати.
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
2.
фиг. погрд. свирка. —У селу чуло се отеrнуто врекање хармоника. Ћос. Д.
фиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно

Изворни текст (OCR)

вре́ка̄ње с 1. гл. им. од врекати. 2. фиг. погрд. свирка. —У селу чуло се отеrнуто врекање хармоника. Ћос. Д.