Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

врелѝна

жтом 1, стр. 427

врелѝна

врелина

Лема

врелина

Извор

том 1, стр. 427, редослед 16

  1. —

    ѐвојство онога што је врело, врућина, јара.

    — Сунце је слаповима врелине падало на куће. Нам. Кад ожеже врелина, ладолеж згужва своје цветове. Сек. фиг. Описивао је Бора Станковић] ... врелину крви.
    Барац.
Изворни текст (OCR)
врелѝна ж ѐвојство онога што је врело, врућина, јара. — Сунце је слаповима врелине падало на куће. Нам. Кад ожеже врелина, ладолеж згужва своје цветове. Сек. фиг. Описивао је Бора Станковић] ... врелину крви. Барац.