Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вре̏ло

стом 1, стр. 427

вре̏ло

врело

Лема

врело

Извор

том 1, стр. 427, редослед 19

  1. 1.

    (ген. мн. вре̑ла̄) јак извор воде; извориште реке.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Подземна вода може ... избити на површину као врело.
    Батут
    Хајд'мо ... Тимоковом врелу. Ант.
  2. 2.а.

    фиг. оно из чега се црпе што: ~ прихода, ~ зараде.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. 2.б.

    оно што је почетак чему; што служи као основа чему: ~ живота, ~ народног језика.

  4. 3.

    извор обавештења, писмени докуменат на основи којега се врше научна истраживања.

    — Културну историју тешко је и обрадити, јер смо оскудни у врелима.
    БВ 1909
Изворни текст (OCR)
вре̏ло1 с (ген. мн. вре̑ла̄) 1. јак извор воде; извориште реке. — Подземна вода може ... избити на површину као врело. Батут. Хајд'мо ... Тимоковом врелу. Ант. 2. 2. фиг. а. оно из чега се црпе што: ~ прихода, ~ зараде. б. оно што је почетак чему; што служи као основа чему: ~ живота, ~ народног језика. 3. извор обавештења, писмени докуменат на основи којега се врше научна истраживања. — Културну историју тешко је и обрадити, јер смо оскудни у врелима. БВ 1909.