Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вре̏ло

прилтом 1, стр. 427

вре̏ло

врело

Лема

врело

Извор

том 1, стр. 427, редослед 20

  1. 1.

    веома вруће, с врелином.

    с — средњи род
    — У подне ... врело миришу спржене траве.
    Ђон.
  2. 2.

    фиг. страствено, заносно, жарко.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Биглисали су славуји звонко и врело. Сим. » а те волим и вољет ћу те увијек«, шапће врело.
    Донч.
Изворни текст (OCR)
вре̏ло2 прил. 1. веома вруће, с врелином. — У подне ... врело миришу спржене траве. Ђон. 2. фиг. страствено, заносно, жарко. — Биглисали су славуји звонко и врело. Сим. » а те волим и вољет ћу те увијек«, шапће врело. Донч.