вре́ме
време
Лема
време
Извор
том 1, стр. 427, редослед 25
- 1.
ијек. вријѐме, с (мн времѐна, ген. време́на̄) 1. трајање радње или збивања.
— Време гради низ котаре куле, време гради, време разrрађује. Н. посл.
Ја се надам и верујем да ће време све излечити.
- 2.а.
ограничен део трајања раздобље, век, епоха.
— То је стратиште мрачни спомен мрачнијих времена.
Ми живимо данас у демократском времену.
Била је кућа грађена за турских времена.
- 2.б.
одређени тренутак.
— Дошло је вријеме растанка.
Извадио је сат да утврди вријеме.
- 2.в.
доба кад што доспева или кад чега има; сезона.
— Старац извади ... јабука, кајсија и већ чему је то доба време било.
У време плавих јоргована.
- 2.г.
доба кад се што обавља, врши: ~ сетве, ~ жетве, ~ бербе.
- 3.
(обично мн.) прилике, живот.
— Времена су постала таква да се ничем пријатном није могло надати.
- 4.а.
прилике, стање у атмосфери.
— Све добро, само време није! Запечатило се небо, испрепуцала земља.
Предвиђање или прогноза времена.
- 4.б.
невреме, непогода.
— Погинули! ... Затекло их морнаре вријеме сред мора.
Било те ноћи вријеме: грмљавина, киша ... страх ме од времена. Нип.
- 5.
грам. глаголски облик који означава када се врши радња: ~ садашње, ~ прошло
будуће. 6. мед. нар. менструација.
правн. рок у коме треба да се изврши неки законски пропис; за вечита времена а) заувек; б) никад; зуб времена пропадање због дугог трајања.
Фразе
да прође ~ да не буде досадно, ради забаве; добити у времену одуговлачењем чега постићи предност у своју корист; доћи ће наше (моје, твоје, итд.) ~ ми ћемо играти значајну улогу; губити (траћити) ~ радити нешто залудно; ићи, држати корак с временом битинапредан, имати савремене погледе на живот; из дуга времена немајући шта радити; красти ~ ленчарити, ленствовати; кратити, прекраћивати ~ (чиме) бавити се чиме у доколици, забављати се чим безначајним; кратити ~ коме забављати кога; на ~, у ~ у прави час, праводобно, благовремено, управо кад треба; од времена до времена, с времена на~ покаткад; питање је времена не зна се кад ће бити, али је сигурно; прегазило га ~ постао је несавремен; пркосити времену трајати одвећ дуго, одуживати се; радно~ обавезни сати, часови рада; свака сила за времена свака сила је пролазна; с временом постепено; све У своје ~ све у право доба, све кад треба; убијати ~ забављати се чиме из досаде; у духу времена подударно с данашњим погледима, савремено; у наше време када смо били млади, када смо ми играли значајну улогу; у прво ~ у почетку; у своје ~ а) у прави час; б) некад, раније;~ ће показати видеће се; ~ га је прегазило а) пао је у заборав; б) има несавремене погледе; законско
Изворни текст (OCR)
вре́ме, вре̏мена, ијек. вријѐме, с (мн. времѐна, ген. време́на̄) 1. трајање радње или збивања. — Време гради низ котаре куле, време гради, време разrрађује. Н. посл. Вук. Ја се надам и верујем да ће време све излечити. Вас. 2. ограничен део трајања а. раздобље, век, епоха. — То је стратиште мрачни спомен мрачнијих времена. Змај. Ми живимо данас у демократском времену. Крл. Била је кућа грађена за турских времена. Козарч. б. одређени тренутак. — Дошло је вријеме растанка. Ђал. Извадио је сат да утврди вријеме. Кал. в. доба кад што доспева или кад чега има; сезона. — Старац извади ... јабука, кајсија и већ чему је то доба време било. Јакш. Ђ. У време плавих јоргована. Панд. г. доба кад се што обавља, врши: ~ сетве, ~ жетве, ~ бербе. 3. (обично мн.) прилике, живот. — Времена су постала таква да се ничем пријатном није могло надати. Андр. И. 4. а. прилике, стање у атмосфери. — Све добро, само време није! Запечатило се небо, испрепуцала земља. Вес. Предвиђање или прогноза времена. ОГ. б. невреме, непогода. — Погинули! ... Затекло их морнаре вријеме сред мора. Новак. Било те ноћи вријеме: грмљавина, киша ... страх ме од времена. Нип. 5. грам. глаголски облик који означава када се врши радња: ~ садашње, ~ прошло,