Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вретѐно

стом 1, стр. 429

вретѐно

вретено

Стална адреса

Лема

вретено

Извор

том 1, стр. 429, редослед 33

  1. 1.

    (ген. мн. врете́на̄) дрвен обао штапић (на крајевима шиљаст, а по средини дебљи) на који се при предењу намотава пређа.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Она привеза на своју преслицу повесмо, узе вретено и поче прести.
    Вес.
  2. 2.

    дрвени или метални ваљак који се окреће око своје осе.

  3. 3.

    фиг. оно што има облик вретена (I).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сви гледају у мирно вретено воштане светлости.
    Ћос. Д.

Фразе

цветно ~ бот. осовина цвасти по којој су̑ поређани цветови.
Терм. 3
Изворни текст (OCR)
вретѐно с (ген. мн. врете́на̄) 1. дрвен обао штапић (на крајевима шиљаст, а по средини дебљи) на који се при предењу намотава пређа. — Она привеза на своју преслицу повесмо, узе вретено и поче прести. Вес. 2. дрвени или метални ваљак који се окреће око своје осе. 3. фиг. оно што има облик вретена (I). — Сви гледају у мирно вретено воштане светлости. Ћос. Д.