врете́нце

вретенце

Стална адреса

Лема

вретенце

Извор

том 1, стр. 430, редослед 1

1.
и -цета с (ген. мн. врѐте̄на̄ца̄) дем. од вретено.
с — средњи родген. — генитивмн. — множинадем. — деминутив, деминутивно
2.а.
врста кукца, инсекта libelula. Терм.
zoology
зоол. — зоологија
4.в.
вр̏етенац. Бен. Рј. вре̏ти, ври̑м (3. л. мн., вру̑; импф. вра̑х; имп. ври̏; прил. ад. вру́ћи; р. прид. ек. и ијек. вре̏о, вре̏ла, вре̏ло, ијек. и ври̏о) несврш.
л. — лицемн. — множинаимпф. — имперфектимп. — императивприл. — прилогр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевек. — екавскиијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
1.
комешати се због унутрашње паре, створене јаким загревањем, кључати.
— Свуда је лијепо гдје у лонцима ври.
Цар Е.
2.
бити узбуркан, избијати у кључевима, клокотати, пенити се.
— Иза лађе вода зелена ври.
Вит.
Поточине брзо надођоше. Вреле су испод Машана.
Лоп.
3.а.
(понекад безл.) кретати се у нереду, комешати се, врвети.
безл. — безлично
— И сељачки народ је врио улицама.
Мат.
Свуда пуно војника и избеглица. Ври као у кошници.
Стан.
3.б.
бити препун нечега, кинтети.
— Ври камењар змијама.
Донч.
Логор ври од покрета, новости, пјесме.
Ђон.
4.а.
превирати под утицајем нарочитих гљивица, фермената.
chemistry
хем. — хемија
4.б.
фиг. бити у великом узбуђењу.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Народ ври и слукти. Рат се примиче ... крају.
Андр. И.
5.
фиг. (често безл.) бити захваћен каквим снажним осећањем.
фиг. — фигуративно, у преносном смислубезл. — безлично
— У мени је све врило и кипјело. Мишк. »Нисам«
— врило је у Гвоздену очајање.
Ћос. Д.
Врило је у њој дјевојаштво.
Божић

Изворни текст (OCR)

врете́нце, -ца и -цета с (ген. мн. врѐте̄на̄ца̄) 1. дем. од вретено. 2. зоол. а. врста кукца, инсекта libelula. Терм. 4. б. в. вр̏етенац. Бен. Рј. вре̏ти, ври̑м (3. л. мн., вру̑; импф. вра̑х; имп. ври̏; прил. ад. вру́ћи; р. прид. ек. и ијек. вре̏о, вре̏ла, вре̏ло, ијек. и ври̏о) несврш. 1. комешати се због унутрашње паре, створене јаким загревањем, кључати. — Свуда је лијепо гдје у лонцима ври. Цар Е. 2. бити узбуркан, избијати у кључевима, клокотати, пенити се. — Иза лађе вода зелена ври. Вит. Поточине брзо надођоше. Вреле су испод Машана. Лоп. 3. а. (понекад безл.) кретати се у нереду, комешати се, врвети., — И сељачки народ је врио улицама. Мат. Свуда пуно војника и избеглица. Ври као у кошници. Стан. б. бити препун нечега, кинтети. — Ври камењар змијама. Донч. Логор ври од покрета, новости, пјесме. Ђон. 4. а. хем. превирати под утицајем нарочитих гљивица, фермената. б. фиг. бити у великом узбуђењу. — Народ ври и слукти. Рат се примиче ... крају. Андр. И. 5. фиг. (често безл.) бити захваћен каквим снажним осећањем. — У мени је све врило и кипјело. Мишк. »Нисам« — врило је у Гвоздену очајање. Ћос. Д. Врило је у њој дјевојаштво. Божић.