Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вре́чати

несврштом 1, стр. 430

вре́чати

вречати

Стална адреса

Лема

вречати

Извор

том 1, стр. 430, редослед 10

  1. 1.

    вечати, векетати, мекетати (обично о кози). —Што по двору мрзла стока вречи из својијех стаја изагнана. Март. Вречи коза као да је змија ујела. Дед. В.

    в. — (после броја) век
  2. 2.

    одавати глас сличан вречању, вриштати, јечати.

    — Баба вречи, а долина јечи, а за њоме мрки вуци скачу.
    Март.
    Глас му је вречао и био ,.. танак и рапав.
    Чипл.
Изворни текст (OCR)
вре́чати, -чӣм несврш. 1. вечати, векетати, мекетати (обично о кози). —Што по двору мрзла стока вречи из својијех стаја изагнана. Март. Вречи коза као да је змија ујела. Дед. В. 2. одавати глас сличан вречању, вриштати, јечати. — Баба вречи, а долина јечи, а за њоме мрки вуци скачу. Март. Глас му је вречао и био ,.. танак и рапав. Чипл.