Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вре́ђати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 427

вре́ђати

вређати

Лема

вређати

Извор

том 1, стр. 427, редослед 4

  1. 1.

    ијек. вријѐђати, несврш. 1. надраживати (рану, повреду, болно место), озлеђивати, повређивати.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Мали камичци жуље и вређају рањаве табане.
    Вас.
    То се могло све љешше казати, да му тако ране не вријеђаш.
    Њег.
  2. 2.

    односити се према коме презриво или грубо показујући одсуство уважавања, наносити увреду.

    — Мене вријеђа твој поглед.
    Крл.
    Под утјецајем пуке сумње вријеђа свога мужа пријекорима.
    Јонке

Пододреднице

~ се

уз. повр. — Нисам дошао ... да се вређамо ... него да се веселимо. Срем

уз. повр.
Изворни текст (OCR)
вре́ђати, вре̑ђа̄м, ијек. вријѐђати, несврш. 1. надраживати (рану, повреду, болно место), озлеђивати, повређивати. — Мали камичци жуље и вређају рањаве табане. Вас. фиг. То се могло све љешше казати, да му тако ране не вријеђаш. Њег. 2. односити се према коме презриво или грубо показујући одсуство уважавања, наносити увреду. — Мене вријеђа твој поглед. Крл. Под утјецајем пуке сумње вријеђа свога мужа пријекорима. Јонке.