Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ври̑сак

мтом 1, стр. 431

ври̑сак

врисак

Стална адреса

Лема

врисак

Извор

том 1, стр. 431, редослед 31

  1. 1.а.

    (мн. ври̑сци и ври̏скови) краткотрајан, продоран глас, крик.

    мн. — множина
    — Вриском врисне жена и обнезнани се.
    Креш.
  2. 1.б.

    врискање, вриштање.

    — Разлегао се ... весео врисак дјевојака.
    Мил.
    В.
  3. 2.

    резак животињски глас (њисак коња, скичање прасади и сл.).

    сл. — слично
    — Тај пискави глас продре кроз ноћну таму као совин врисак.
    Нуш.
  4. 3.

    висок, отегнут звук уопште (фијук ветра, звиждук локомотиве и сл.).

    сл. — слично
    — Из даљине се зачу врисак вјетра.
    Ћор.
    Жамор прекине ... врисак сирене.
    Рист.
Изворни текст (OCR)
ври̑сак, -ска м (мн. ври̑сци и ври̏скови) 1. а. краткотрајан, продоран глас, крик. — Вриском врисне жена и обнезнани се. Креш. б. врискање, вриштање. — Разлегао се ... весео врисак дјевојака. Мил. В. 2. резак животињски глас (њисак коња, скичање прасади и сл.). — Тај пискави глас продре кроз ноћну таму као совин врисак. Нуш. 3. висок, отегнут звук уопште (фијук ветра, звиждук локомотиве и сл.). — Из даљине се зачу врисак вјетра. Ћор. Жамор прекине ... врисак сирене. Рист.