ври́снути
вриснути
Лема
вриснути
Извор
том 1, стр. 432, редослед 4
- —
према врискати и вриштати.
— Скочи, врисну што игда моrаше. Ранк. Вриснула је наједанпут тако продорно да је затитрао пламен свјетиљке. Донч. фиг. Врисну кубуре и загрме прангије. Хорв. Сада ће да врисне пушка.
Изворни текст (OCR)
ври́снути, ври̑сне̄м сврш. према врискати и вриштати. — Скочи, врисну што игда моrаше. Ранк. Вриснула је наједанпут тако продорно да је затитрао пламен свјетиљке. Донч. фиг. Врисну кубуре и загрме прангије. Хорв. Сада ће да врисне пушка. Ћос. Д.