Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вр̏ле̄тан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 432

вр̏ле̄тан

врлетан

Стална адреса

Лема

врлетан

Извор

том 1, стр. 432, редослед 25

  1. 1.

    пун врлети, непроходан, стрм, окомит.

    — Јурио је хајдук по врлетном Велебиту.
    Тур.
    Лице би прошло по врлетним стазама горе.
    Франг.
  2. 2.

    фиг. који је незгодне, ћудљиве нарави, пргав, напрасит.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — О да чворновита и врлетна човјека.
    Коч.
    Николетина је растао незграпан, врлетан и вјечито гунђав.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
вр̏ле̄тан, -тна, -тно 1. пун врлети, непроходан, стрм, окомит. — Јурио је хајдук по врлетном Велебиту. Тур. Лице би прошло по врлетним стазама горе. Франг. 2. фиг. који је незгодне, ћудљиве нарави, пргав, напрасит. — О да чворновита и врлетна човјека. Коч. Николетина је растао незграпан, врлетан и вјечито гунђав. Ћоп.