Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

врлѝна

жтом 1, стр. 432

врлѝна

врлина

Лема

врлина

Извор

том 1, стр. 432, редослед 29

  1. а.

    морална чистота, непорочност.

    — Међу злима добар страда, врлина се доцне штује.
    Змај
  2. б.

    особина која краси кога, лепо својство, позитивна црта карактера.

    — Врлине орловске их ресе. Цес.
  3. д.

    Д.

  4. в.

    добра страна, добросвојство, преимућство, предност: врлине метода, врлине биљне сорте.

    — Оцењивање њихових књижевних производа мана и врлина.
    Скерл.
Изворни текст (OCR)
врлѝна ж а. морална чистота, непорочност. — Међу злима добар страда, врлина се доцне штује. Змај. б. особина која краси кога, лепо својство, позитивна црта карактера. — Врлине орловске их ресе. Цес. Д. в. добра страна, добросвојство, преимућство, предност: врлине метода, врлине биљне сорте. — Оцењивање њихових књижевних производа мана и врлина. Скерл.