Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

врлу̀дати

несврштом 1, стр. 432

врлу̀дати

врлудати

Лема

врлудати

Варијанте

врлу́дати

Извор

том 1, стр. 432, редослед 36

  1. а.

    ходати без циља, лутати, тумарати.

    — Заче врлудати пољем да му прије мине то јутро.
    Шимун.
    Врлудао је дуго, а враћајући се хану сустиже ... једног калуђера.
    Андр. И.
  2. б.

    кривудати, често мењати правац.

    — Водич је много заобилазио и врлудао по ноћи.
    Чол.
    Вјетар је врлудао пољима и рвао се с дрвећем.
    Бен.
    Разговор врлуда ни сам не знаш куда.
    Богдан.
Изворни текст (OCR)
врлу̀дати, -а̄м и врлу́дати, вр̀лӯда̄м несврш. а. ходати без циља, лутати, тумарати. — Заче врлудати пољем да му прије мине то јутро. Шимун. Врлудао је дуго, а враћајући се хану сустиже ... једног калуђера. Андр. И. б. кривудати, често мењати правац. — Водич је много заобилазио и врлудао по ноћи. Чол. фиг. Вјетар је врлудао пољима и рвао се с дрвећем. Бен. Разговор врлуда ни сам не знаш куда. Богдан.