вр́пољити

врпољити

Лема

врпољити

Извор

том 1, стр. 433, редослед 31

1.
немирно стајати или седети покрећући се час амо, час тамо, вртети се, мешкољити се.
— Врпољио се на свом столцу.
Бег.
Наликовао је птичици што се врпољи на грани.
Мар.
Оне су скупљале обрве и непријатно се врпољиле на шкрипавим столицама.
Петр. В.
2.
узнемирено ићи овамо-онамо, мотати се.
— Страже око домова стадоше се врпољити и показивати жељу за бекством.
Кнеж. Л.
По соби се проширио мирис да су се пси стали врпољити међу људима цвилећи тужно.
Бен.

Изворни текст (OCR)

вр́пољити се, -ӣм се несврш. 1. немирно стајати или седети покрећући се час амо, час тамо, вртети се, мешкољити се. — Врпољио се на свом столцу. Бег. Наликовао је птичици што се врпољи на грани. Мар. Оне су скупљале обрве и непријатно се врпољиле на шкрипавим столицама. Петр. В. 2. узнемирено ићи овамо-онамо, мотати се. — Страже око домова стадоше се врпољити и показивати жељу за бекством. Кнеж. Л. По соби се  проширио мирис да су се пси стали врпољити међу људима цвилећи тужно. Бен.