вр́стан
врстан
Лема
врстан
Варијанте
вр̏стан
Извор
том 1, стр. 434, редослед 22
- 1.
(одр. вр̑снӣ и вр̏снӣ; комп. вр̀снијӣ) (одр.) који припада врсти, које се тиче врсте.
— Неодређена двојка у логичном погледу значи врсне разлике.
Годишња доба јесу врсни појмови истог родног појма. Лог.
- 2.а.
ваљан, вредан, угледан, одабран.
— Владимир ће данас сутра бити врстан и угледан човјек.
Поп Мојо и врсна поша знаду што треба човеку.
Он се показао врстан у својој струци.
- 2.б.
одличан.
— Хвала најврснијој уметности за уздржавање женске лепоте ... на њој године нису оставиле дубљег траrа. Петр.
- 2.в.
Свраћали су у његову кућу само врсни људи, и учитељи, и поп, и командир. Ств. 194б.
- 3.
који има вредност, цену, вредан.
— Лице јој је врсно Цариграда.
Рј.
Изворни текст (OCR)
вр́стан и вр̏стан, -сна, -сно (одр. вр̑снӣ и вр̏снӣ; комп. вр̀снијӣ) 1. (одр.) који припада врсти, које се тиче врсте. — Неодређена двојка у логичном погледу значи врсне разлике. Баз. Годишња доба јесу врсни појмови истог родног појма. Лог. 2. 2. а. ваљан, вредан, угледан, одабран. — Владимир ће данас сутра бити врстан и угледан човјек. Шен. Поп Мојо и врсна поша знаду што треба човеку. Буд. Он се показао врстан у својој струци. Новак. б. одличан. — Хвала најврснијој уметности за уздржавање женске лепоте ... на њој године нису оставиле дубљег траrа. Петр. В. Свраћали су у његову кућу само врсни људи, и учитељи, и поп, и командир. Ств. 194б. 3. који има вредност, цену, вредан. — Лице јој је врсно Цариграда. Вук Рј.