вр̀тило
вртило
Лема
вртило
Извор
том 1, стр. 437, редослед 7
- 1.
оруђе којим се буше рупе, сврдло.
— Могле су се ... рупе вртјети, али је требало и неко вртило.
- 2.
подр. индив. писац, критичар без властитог суда, онај који непрестано понавља туђе мисли.
— Ти си ново глазбило, ново биће... имагинарно моје вртило, јер вртишц вергле имагинарне.
Изворни текст (OCR)
вр̀тило с 1. оруђе којим се буше рупе, сврдло. — Могле су се ... рупе вртјети, али је требало и неко вртило. Жуј. 2. подр. индив. писац, критичар без властитог суда, онај који непрестано понавља туђе мисли. — Ти си ново глазбило, ново биће... имагинарно моје вртило, јер вртишц вергле имагинарне. Матош.