Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

врто̀главац

мтом 1, стр. 438

врто̀главац

вртоглавац

Стална адреса

Лема

вртоглавац

Извор

том 1, стр. 438, редослед 24

  1. 1.

    (ген. мн. врто̀глава̄ца̄) вртоглав, умишљен, уображен човек, ветропир.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Сматраше Наполеона за надута вртоглавца који свом силом и сам у очиту пропаст срне.
    Старч.
    Издавао се за мудрознанца и пјесника, а уистину је био вртоглавац.
    В 1885
  2. 2.

    в. вијоглавка (1); исп. вртоглавка. Вук Рј.

    zoology
    зоол. — зоологијаисп. — испореди
Изворни текст (OCR)
врто̀главац, -а̄вца м (ген. мн. врто̀глава̄ца̄) 1. вртоглав, умишљен, уображен човек, ветропир. — Сматраше Наполеона за надута вртоглавца који свом силом и сам у очиту пропаст срне. Старч. Издавао се за мудрознанца и пјесника, а уистину је био вртоглавац. В 1885. 2. зоол. в. вијоглавка (1); исп. вртоглавка. Вук Рј.