Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

врто̀глав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 438

врто̀глав

вртоглав

Лема

вртоглав

Извор

том 1, стр. 438, редослед 22

  1. 1.

    који има вртоглавицу

    — Увијек је она тако вртоглава као квочка кад дуго лежи на пологу.
    Лал.
  2. 2.

    који изазива вртоглавицу (1); који оставља јак утисак (брзином, јачином).

    — Балкон је ... у вртоглавој висини.
    Нех.
    Дјечака спопаде вртоглав страх.
    Ћоп.
  3. 3.

    који себи нешто уврти у главу, хировит, бесан.

    — Како сам слијепа и вртоглава што одбијам слијепу срећу.
    Буд.
    Богато се оженио ... али је вртоглав, све ће истрошити у мало времена.
    Мат.

Фразе

~ брзина необично велика брзина.
Изворни текст (OCR)
врто̀глав, -а, -о 1. који има вртоглавицу. — Увијек је она тако вртоглава као квочка кад дуго лежи на пологу. Лал. 2. који изазива вртоглавицу (1); који оставља јак утисак (брзином, јачином). — Балкон је ... у вртоглавој висини. Нех. Дјечака спопаде вртоглав страх. Ћоп. 3. који себи нешто уврти у главу, хировит, бесан. — Како сам слијепа и вртоглава што одбијам слијепу срећу. Буд. Богато се оженио ... али је вртоглав, све ће истрошити у мало времена. Мат.