врту̀ка̄ње
вртукање QA: medium
Лема
вртукање
Извор
том 1, стр. 439, редослед 13
- —
гл. им. од вртукати се према вртети (се).
— Корачао је полако и врту̀кати (се), -а̄м (се) несврш. дем. вртукао штапом. Ђур. Над морем ... олујина сукну ... Ковитла се, звижди, вртука се, ПИШ1тИ.
Изворни текст (OCR)
врту̀ка̄ње с гл. им. од вртукати се. врту̀кати (се), -а̄м (се) несврш. дем. према вртети (се). — Корачао је полако и вртукао штапом. Ђур. Над морем ... олујина сукну ... Ковитла се, звижди, вртука се, ПИШ1тИ. Кос.