вр̀тљив

вртљив

вртљив

том 1, стр. 438, редослед 13

1.
који се врти, жив, немиран.
— Окретан и вртљив као ченгија
Ћоп.
2.
фиг. несталан, превртљив.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Поднебље оштро и вртљиво.
Павл.

Изворни текст (OCR)

вр̀тљив, -а, -о 1. који се врти, жив, немиран. — Окретан и вртљив као ченгија. Ћоп. 2. фиг. несталан, превртљив. — Поднебље оштро и вртљиво. Павл.