вру́так
врутак
Лема
врутак
Извор
том 1, стр. 440, редослед 7
- 1.
(мн. вру́ци, ген. вру̑та̄ка̄) врело, извор.
— Вруци тихо ромоне.
У торби било хране, а за жеђу врутака доста.
- 2.
фиг. оно одакле се што црпе као вода из врела, што служи као почетак, основ чему.
— Трговање постаде врутком обоrаћења.
Топли врутак младалачке поезије не промашује свога циља.
Телепатија је ... вилинска шипка за пјесничке врутке. Уј. вру̑ћ, вру́ћа, вру́ће (одр. вру̑ћӣ; комп. вру̏ћӣ)
- 1.
који има високу температуру, јако загрејан, топао, врео; супр. хладан.
— Вруће мајско сунце улази кроз прозор.
Пију врућу замедљену ракију.
Обли је врућ, преврућ зној.
- 2.а.
фиr. врло топао, усрдан, срдачан.
— Ни процесија око ... села ... ни ... вруће молитве нијесу помагале.
Још само неколико ... врућих поздрава.
- 2.б.
јак, жесток.
— Колико ручака је платио врућим батинама.
Као да ми је неко ударио врућ шамар у том часу.
- 2.в.
ватрен, страстан.
— Као и свака нова мисао нашла је и та врућих заговорника.
У његовом врућем загрљајӯ ... дочекала би ...
Ћип.
- 2.г.
плах, бујан.
— Ти си вруће замашито момче.
- 3.
нов, свеж, скорашњи.
— Хајд војаци ... за трага му врућа!
Скандал и новост морају бити врући,
— тумачила је попадија.
- 4.а.
(у служби именице, само одр.) ж ракија кувана с медом или шећером.
— Прозебао си, хоћеш коју врућу? Рад.
- 4.б.
јак, жесток ударац по телу или по лицу, шамар.
— У злослутном броју Пупавац добија освештани број врућих.
- 4.в.
болест с високом температуром.
— Они што по срећи прекуже кугу]
— или што им није врућа дошла ... једва се вуцијаху.
Изворни текст (OCR)
вру́так, -тка м (мн. вру́ци, ген. вру̑та̄ка̄) 1. врело, извор. — Вруци тихо ромоне. Павл. У торби било хране, а за жеђу врутака доста. Буд. 2. фиг. оно одакле се што црпе као вода из врела, што служи као почетак, основ чему. — Трговање постаде врутком обоrаћења. Старч. Топли врутак младалачке поезије не промашује свога циља. Цар М. Телепатија је ... вилинска шипка за пјесничке врутке. Уј. вру̑ћ, вру́ћа, вру́ће (одр. вру̑ћӣ; комп. вру̏ћӣ) 1. који има високу температуру, јако загрејан, топао, врео; супр. хладан. — Вруће мајско сунце улази кроз прозор. Војн. Пију врућу замедљену ракију. Дом. Обли је врућ, преврућ зној. Коч. 2. фиr. а. врло топао, усрдан, срдачан. — Ни процесија око ... села ... ни ... вруће молитве нијесу помагале. Ћип. Још само неколико ... врућих поздрава. Ђур. б. јак, жесток. — Колико ручака је платио врућим батинама. Матош. Као да ми је неко ударио врућ шамар у том часу. Ств. 1948. в. ватрен, страстан. — Као и свака нова мисао нашла је и та врућих заговорника. Новак. У његовом врућем загрљајӯ ... дочекала би ... дан. Ћип. г. плах, бујан. — Ти си вруће замашито момче. НП Вук. 3. нов, свеж, скорашњи. — Хајд војаци ... за трага му врућа! Змај. Скандал и новост морају бити врући, — тумачила је попадија. Сек. 4. (у служби именице, само одр.) ж а. ракија кувана с медом или шећером. — Прозебао си, хоћеш коју врућу? Рад. Д. б. јак, жесток ударац по телу или по лицу, шамар. — У злослутном броју Пупавац добија освештани број врућих. Скерл. в. болест с високом температуром. — Они што по срећи прекуже кугу] — или што им није врућа дошла ... једва се вуцијаху. Љуб.