Одредница

вру́так

мтом 1, стр. 440

вру́так

врутак

Стална адреса

Лема

врутак

Извор

том 1, стр. 440, редослед 7

  1. 1.

    (мн. вру́ци, ген. вру̑та̄ка̄) врело, извор.

    мн. — множинаген. — генитив
    — Вруци тихо ромоне.
    Павл.
    У торби било хране, а за жеђу врутака доста.
    Буд.
  2. 2.

    фиг. оно одакле се што црпе као вода из врела, што служи као почетак, основ чему.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Трговање постаде врутком обоrаћења.
    Старч.
    Топли врутак младалачке поезије не промашује свога циља.
    Цар М.
    Телепатија је ... вилинска шипка за пјесничке врутке. Уј. вру̑ћ, вру́ћа, вру́ће (одр. вру̑ћӣ; комп. вру̏ћӣ)
  3. 1.

    који има високу температуру, јако загрејан, топао, врео; супр. хладан.

    супр. — супротно
    — Вруће мајско сунце улази кроз прозор.
    Војн.
    Пију врућу замедљену ракију.
    Дом.
    Обли је врућ, преврућ зној.
    Коч.
  4. 2.а.

    фиr. врло топао, усрдан, срдачан.

    — Ни процесија око ... села ... ни ... вруће молитве нијесу помагале.
    Ћип.
    Још само неколико ... врућих поздрава.
    Ђур.
  5. 2.б.

    јак, жесток.

    — Колико ручака је платио врућим батинама.
    Матош
    Као да ми је неко ударио врућ шамар у том часу.
    Ств. 1948.
  6. 2.в.

    ватрен, страстан.

    — Као и свака нова мисао нашла је и та врућих заговорника.
    Новак
    У његовом врућем загрљајӯ ... дочекала би ...
    Дан.
    Ћип.
  7. 2.г.

    плах, бујан.

    — Ти си вруће замашито момче.
    НП Вук
  8. 3.

    нов, свеж, скорашњи.

    — Хајд војаци ... за трага му врућа!
    Змај
    Скандал и новост морају бити врући,
    — тумачила је попадија.
    Сек.
  9. 4.а.

    (у служби именице, само одр.) ж ракија кувана с медом или шећером.

    одр. — одређени вид придеваж — женски родс — средњи род
    — Прозебао си, хоћеш коју врућу? Рад.
  10. 4.б.

    јак, жесток ударац по телу или по лицу, шамар.

    — У злослутном броју Пупавац добија освештани број врућих.
    Скерл.
  11. 4.в.

    болест с високом температуром.

    с — средњи род
    — Они што по срећи прекуже кугу]
    — или што им није врућа дошла ... једва се вуцијаху.
    Љуб.
Изворни текст (OCR)
вру́так, -тка м (мн. вру́ци, ген. вру̑та̄ка̄) 1. врело, извор. — Вруци тихо ромоне. Павл. У торби било хране, а за жеђу врутака доста. Буд. 2. фиг. оно одакле се што црпе као вода из врела, што служи као почетак, основ чему. — Трговање постаде врутком обоrаћења. Старч. Топли врутак младалачке поезије не промашује свога циља. Цар М. Телепатија је ... вилинска шипка за пјесничке врутке. Уј. вру̑ћ, вру́ћа, вру́ће (одр. вру̑ћӣ; комп. вру̏ћӣ) 1. који има високу температуру, јако загрејан, топао, врео; супр. хладан. — Вруће мајско сунце улази кроз прозор. Војн. Пију врућу замедљену ракију. Дом. Обли је врућ, преврућ зној. Коч. 2. фиr. а. врло топао, усрдан, срдачан. — Ни процесија око ... села ... ни ... вруће молитве нијесу помагале. Ћип. Још само неколико ... врућих поздрава. Ђур. б. јак, жесток. — Колико ручака је платио врућим батинама. Матош. Као да ми је неко ударио врућ шамар у том часу. Ств. 1948. в. ватрен, страстан. — Као и свака нова мисао нашла је и та врућих заговорника. Новак. У његовом врућем загрљајӯ ... дочекала би ... дан. Ћип. г. плах, бујан. — Ти си вруће замашито момче. НП Вук. 3. нов, свеж, скорашњи. — Хајд војаци ... за трага му врућа! Змај. Скандал и новост морају бити врући, — тумачила је попадија. Сек. 4. (у служби именице, само одр.) ж а. ракија кувана с медом или шећером. — Прозебао си, хоћеш коју врућу? Рад. Д. б. јак, жесток ударац по телу или по лицу, шамар. — У злослутном броју Пупавац добија освештани број врућих. Скерл. в. болест с високом температуром. — Они што по срећи прекуже кугу] — или што им није врућа дошла ... једва се вуцијаху. Љуб.