вр̑х
врх
Лема
врх
Извор
том 1, стр. 441, редослед 4
- 1.
(мн. ном. вр̀хови и песн вр̀си, ген. вр̀хо̄ва̄ и вр́ха̄) највиши део чега што се диже увис; вис.
— Врхови се стабала превијају све до земље.
Било је тужно ... на планинским врсима.
Мене удес баца с врхова слободе.
Он је на врху друштвене љествице.
- 2.а.
крајњи, истакнути део, тањи или слободнији, одвојенији крај; вршак, шиљак: ~ оловке, ~ кишобрана, ~ конопа.
— Држала је креду самим врховима прстију.
- 2.б.
фиr. крај, свршетак, граница.
— Задовољству нашем не бејаше врха.
- 2.в.
тачка геометријског лика или тела најудаљенија од правца или равни основе, базе: ~ троугла, ~ пирамиде.
mathematics - 3.а.
горња површина, почетни, горњи, виши део или граница: ~ стуnца, ~ стране.
— Са врха наше улице угледах читаву врпу жена гдје се сунчају.
- 3.б.
први, предњи редови, чело: ~ колоне, ~ поворке.
- 3.в.
почасна страна стола, прочеље, чело: ~ стола, ~ трпезе.
- 4.
(обично мн.) човек на највишем положају, руководећа личност, првак.
— Врхови војске и државе изневерили су, али народ је добро припремљен за борбу.
Ријеч пук ... означује већином подређени дио народа насупрот повлаштеним врховима.
Фразе
на врху језика, на врху пера (бити, стајати) тога часа хтети рећи, написати; састанак на врху састанак највиших представника; на врх главе изаћи (коме) додијати, дојадити (коме). врхпредл. (с ген.) 1. изнад, поврх, више.— Врх заспалих њива ... спушта се нема полутама. Рак. Врх гроба новог кружећ гаврани радују се стрви. Домј. 2. осим, поред. — Кнежевић Милан има суморну и киселу нарав, и врх тога ... потпуно је предан Русији. Гавр. 3. због, поводом. — Можда дршћеш вр2тих јада.
Изворни текст (OCR)
вр̑х, вр̀ха м (мн. ном. вр̀хови и песн. вр̀си, ген. вр̀хо̄ва̄ и вр́ха̄) 1. највиши део чега што се диже увис; вис. — Врхови се стабала превијају све до земље. Наз. Било је тужно ... на планинским врсима. Макс. фиг. Мене удес баца с врхова слободе. Кркл. Он је на врху друштвене љествице. Торб. 2. а. крајњи, истакнути део, тањи или слободнији, одвојенији крај; вршак, шиљак: ~ оловке, ~ кишобрана, ~ конопа. — Држала је креду самим врховима прстију. Макс. б. фиr. крај, свршетак, граница. — Задовољству нашем не бејаше врха. Шапч. в. мат. тачка геометријског лика или тела најудаљенија од правца или равни основе, базе: ~ троугла, ~ пирамиде. 3. а. горња површина, почетни, горњи, виши део или граница: ~ стуnца, ~ стране. — Са врха наше улице угледах читаву врпу жена гдје се сунчају. Мат. б. први, предњи редови, чело: ~ колоне, ~ поворке. в. почасна страна стола, прочеље, чело: ~ стола, ~ трпезе. 4. (обично мн.) човек на највишем положају, руководећа личност, првак. — Врхови војске и државе изневерили су, али народ је добро припремљен за борбу. Поп. Ј. Ријеч пук ... означује већином подређени дио народа насупрот повлаштеним врховима. Ј 1957.