Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

врху́нац

мтом 1, стр. 441

врху́нац

врхунац

Стална адреса

Лема

врхунац

Извор

том 1, стр. 441, редослед 17

  1. 1.

    (ген. мн. вр̀хӯна̄ца̄) 1 врх (1), вис.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Сунце се лагано помаљало највиши степен, највећа мера, кулминација. иза планинских врхунаца. Коч. Види се врхунац неке далеке ... rope. Ђал. 2. Весеље дође до врхунца. Матош. Стеријин оптимизам овде достиже врхунац.
    Милис.
Изворни текст (OCR)
врху́нац, -нца м (ген. мн. вр̀хӯна̄ца̄) 1. врх (1), вис. — Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца. Коч. Види се  врхунац неке далеке ... rope. Ђал. 2. највиши степен, највећа мера, кулминација. — Весеље дође до врхунца. Матош. Стеријин оптимизам овде достиже врхунац. Милис.