вр̏цати
врцати
Лема
врцати
Извор
том 1, стр. 442, редослед 7
- 1.
непрел. а снажно излетати, избијати, искакати, прскати.
— Наковњи звече и искре врцају.
Шиба коње да све врца крв. Ла̄з. Л. Сузе му врцају, крупне ко̑ љешници. Коч. јфиг. Врцале би му мисли и примједбе колико енове, толико необичне.
б. светлуцати.
— Андрија је врцао очима.
Над њима врцале су звезде.
в. нагло се откидати, падати.
— Посуде врцале са полица на земљу у црти параболе.
г. фиг. сипати досетке, живо говорити.
— »Гледајте шмокљана, боји се дјевојака!« врца отац ... духовито пред девојчицама.
- 2.
прел. помоћу центрифугалне справе издвајати мед, масло и сл.
Пододреднице
бацакати се, вртети се, брзо се мицати амо-тамо. — Гледа силу хитријех рибица гдје с врцају у свом живљу чистом. Прер
Изворни текст (OCR)
звр̏цати, -а̄м несврш. 1. непрел. а. снажно излетати, избијати, искакати, прскати. — Наковњи звече и искре врцају. Крл. Шиба коње да све врца крв. Ла̄з. Л. Сузе му врцају, крупне ко̑ љешници. Коч. јфиг. Врцале би му мисли и примједбе колико енове, толико необичне. Јурк. б. светлуцати. — Андрија је врцао очима. Божић. Над њима врцале су звезде. Поп. Ј. в. нагло се откидати, падати. — Посуде врцале са полица на земљу у црти параболе. Шен. г. фиг. сипати досетке, живо говорити. — »Гледајте шмокљана, боји се дјевојака!« врца отац ... духовито пред девојчицама. Поп. Ј. 2. прел. помоћу центрифугалне справе издвајати мед, масло и сл.