Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вр̏цнути

сврштом 1, стр. 442

вр̏цнути

врцнути

Стална адреса

Лема

врцнути

Извор

том 1, стр. 442, редослед 17

  1. а.

    према врцати (1а).

    — Сузе му врцнуше на очи.
    Вел.
    Испод копита врцну жута светлост варнице.
    Моск.
    Поджупан је врцнуо из своје кочије.
    Шен.
  2. б.

    према врцкати.

    — Врцну нагло репом.
    Креш.
    Нити је писнуо нити врцнуо. Донч.
  3. а.

    нагло се покренути, тргнути се.

    — Дуго је тако стајао, док се одједанпут врцну, хвати се за каиш.
    Коч.
  4. б.

    вратити се.

    — У својој сметености врцну се брже-боље у исту собу.
    Креш.
Изворни текст (OCR)
вр̏цнути, -не̄м сврш. а. према врцати (1а). — Сузе му врцнуше на очи. Вел. Испод копита врцну жута светлост варнице. Моск. Поджупан је врцнуо из своје кочије. Шен. б. према врцкати. — Врцну нагло репом. Креш. Нити је писнуо нити врцнуо. Донч. ж ~ се а. нагло се покренути, тргнути се. — Дуго је тако стајао, док се одједанпут врцну, хвати се за каиш. Коч. б. вратити се. — У својој сметености врцну се брже-боље у исту собу. Креш.