вр̏ч
врч
Лема
врч
Извор
том 1, стр. 442, редослед 18
- —
(мн. вр̀чеви и вр̀чи) суд за пиће (обично од земље)с дршком. —Управо
је био ... потегао ... из врча. Шен. Оде да... погледа српове да спреми ... врч за воду. Макс. фиг. Те нагнемо врч од слободе бозима небеским на част!
Фразе
при пуном врчу у изобиљу; врч иде на воду док се не разбије сваки који се излаже опасности ипак на концу настрада; ствар која се употребљава лако пропадне.
Изворни текст (OCR)
вр̏ч, вр̀ча м (мн. вр̀чеви и вр̀чи) суд за пиће (обично од земље)с дршком. —Управо је био ... потегао ... из врча. Шен. Оде да... погледа српове да спреми ... врч за воду. Макс. фиг. Те нагнемо врч од слободе бозима небеским на част! М-И.