вр́шак
вршак
Лема
вршак
Извор
том 1, стр. 443, редослед 9
- 1.
(мн. вр́шци и вр́шкови, ген. вр̑ша̄ка̄ и вр́шко̄ва̄) дем. и хип. од врх.
— Шуљала се на вршцима прстију.
Даље је стари град ... са четири куле, све оперважене зупцима и вршковима.
- 2.
фиr. крајњи, највиши ступањ чега, врхунац.
— Разиграност слушатеља постајала је све већа и досегла свој вршак.
Звезда Наполеонова, у време Тилзитскоr мира на свом вршку, већ је у време Ерфуртског мира била мало ударила низбрдо.
Фразе
на вршку језика само што није речено; на вршку вршка на крајњем, највишем врху чега.
Изворни текст (OCR)
вр́шак, вр́шка м (мн. вр́шци и вр́шкови, ген. вр̑ша̄ка̄ и вр́шко̄ва̄) 1. дем. и хип. од врх. — Шуљала се на вршцима прстију. Торб. Даље је стари град ... са четири куле, све оперважене зупцима и вршковима. Поп. П. 2. фиr. крајњи, највиши ступањ чега, врхунац. — Разиграност слушатеља постајала је све већа и досегла свој вршак. Том. Звезда Наполеонова, у време Тилзитскоr мира на свом вршку, већ је у време Ерфуртског мира била мало ударила низбрдо. Нов.