Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вр̏ша̄ј

мтом 1, стр. 443

вр̏ша̄ј

вршај

Лема

вршај

Извор

том 1, стр. 443, редослед 8

  1. 1.

    (лок. врша́ју и вр̏ша̄ју) 1 место где се врше жито; вршидба.

    лок. — локатив
    — Вртимо се у круг ... као на вршају.
    Чол.
  2. 2.

    снопље жита за једну вршидбу.

    — Они који су имали боље коње оврхли су вршај и већ лопатама високо бацају румену пшеницу.
    Јакш. Ђ.
    Коњ на вршају... и нагоњен трчи унаоколо.
    Бен.
  3. 3.

    фиг. напоран рад, тешка борба.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Засједници одржаше кланце ... у вршајV трудну и крваву.
    Март.
Изворни текст (OCR)
вр̏ша̄ј м (лок. врша́ју и вр̏ша̄ју) 1. место где се врше жито; вршидба. — Вртимо се у круг ... као на вршају. Чол. 2. снопље жита за једну вршидбу. — Они који су имали боље коње оврхли су вршај и већ лопатама високо бацају румену пшеницу. Јакш. Ђ. Коњ на вршају... и нагоњен трчи унаоколо. Бен. 3. фиг. напоран рад, тешка борба. — Засједници одржаше кланце ... у вршајV трудну и крваву. Март.