Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вр́љати

несврштом 1, стр. 433

вр́љати

врљати

Лема

врљати

Извор

том 1, стр. 433, редослед 6

  1. —

    ићи без циља, лутати, базати; исп. врлудати (а).

    исп. — испореди
    — Врљајући по мраку у страху. Март. Чешће је врљао сам по каквој пустој уличици. Глиш. фиг. Врљају у бесједама, а вјешти су; боје се да их суд не улови у лажи.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
вр́љати?, вр̑ља̄м несврш. ићи без циља, лутати, базати; исп. врлудати (а). — Врљајући по мраку у страху. Март. Чешће је врљао сам по каквој пустој уличици. Глиш. фиг. Врљају у бесједама, а вјешти су; боје се да их суд не улови у лажи. Ћип.