ву̑к
вук
Лема
вук
Извор
том 1, стр. 445, редослед 12
- 1.
(вок. ву̑че; мн. ву̑ци и ву̏кови, ген вуко́ва̄ и ву̏ко̄ва̄) врста сисара месождера из рода паса Canis lupus.
zoology - 2.а.
вучје крзно.
— А из магле јунак испануо ... на рамену џида костоломна, до пол џида оПшивена вуком.
- 2.б.
бунда постављена вучјим крзном.
— Остане, стојећи до врата, на леђима с дугим старинским вуком.
- 3.
пас сличан вуку (1), вучјак.
- 4.а.
фиг. храбар, искусан и одважан човек, јунак.
— Па поздрављам све редом главаре, све лавове и горске вукове.
Уз камен међаш граничар стоји, Титов слободни
Ћоп.
- 4.б.
окрутан човек, насилник, тиранин.
— Гутић, Телер и други петоколонашки вуци ... видели су шта је чинио Крагујевац.
- 5.а.
бачварско оруђе којим се натежу обручи на бачви.
technical - 5.б.
горња страна брда у ткалачком стану.
- 5.в.
део старинске пушке где стоји кремен. Вук Рј.
dialectal - 6.
отеклина или рана, изазвана трењем и знојењем: добити вука од јахања.
medicinefolk
Фразе
гладан као ~ врло гладан; изео (појео) ~ маrаре (магарца) било па није, прошло је без икаквих последица, заташкана је непријатна ствар; (нека је) и ~ сит и козе (овце) целе, и вуци сити и овце на броју свима је по вољи, сви су задовољни; крсти вука а ~ у гору каже се за онога коме не вреди давати добре савете; ми о вукУ, а ~ на врата каже се за онога који наиђе у часу кад се о њему говори; морски ~ искусан, одважан, неустрашив морнар; по поруци вуци месо не једу добро је да сваки свој посао уради сам; поставити вука за пастир а, дати вуку козлиће пасти дати грамжљиву човеку да чиме управља; терао (гонио) лисицу (зеца) па истерао вука изазвао је веће зло у жељи да уклони мање; вуци те изели клетва упућена стоци; вук длаку мења, а ћуд никада каже се за оног који не мења своју природу, нарав (обично рђаву).
Изворни текст (OCR)
ву̑к м (вок. ву̑че; мн. ву̑ци и ву̏кови, ген. вуко́ва̄ и ву̏ко̄ва̄) 1. зоол. врста сисара месождера из рода паса Canis lupus. 2. а. вучје крзно. — А из магле јунак испануо ... на рамену џида костоломна, до пол џида оПшивена вуком. НП Херм. б. бунда постављена вучјим крзном. — Остане, стојећи до врата, на леђима с дугим старинским вуком. Ђал. 3. пас сличан вуку (1), вучјак. 4. фиг. а. храбар, искусан и одважан човек, јунак. — Па поздрављам све редом главаре, све лавове и горске вукове. Њег. Уз камен међаш граничар стоји, Титов слободни вук. Ћоп. б. окрутан човек, насилник, тиранин. — Гутић, Телер и други петоколонашки вуци ... видели су шта је чинио Крагујевац. Ман. 5. техн. а. бачварско оруђе којим се натежу обручи на бачви. б. горња страна брда у ткалачком стану. в. покр. део старинске пушке где стоји кремен. Вук Рј. 6. мед. нар. отеклина или рана, изазвана трењем и знојењем: добити вука од јахања.