Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вуко̀длак

мтом 1, стр. 445

вуко̀длак

вукодлак

Лема

вукодлак

Извор

том 1, стр. 445, редослед 28

  1. 1.

    човек који, по народном веровању, после смрти устаје из гроба, сише крв људима или чини друга недела, вампир.

    — ЉБуди приповиједају да су се на раскршћима у старо доба састајали вилењаци, вјештице, вукодлаци.
    Брл.
  2. 2.

    фиг. крволочан човек; крвопија.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — У Блитви ... влада ... један вукодлак самодржац кнутом и револвером.
    Крл.
    Ај, ко ће ове вукодлаке затрти?
    Кул.
  3. 3.

    врста морске рибе, грдобина loplius piscatoriuв. Ђ

    zoology
    зоол. — зоологија
Изворни текст (OCR)
вуко̀длак м 1. човек који, по народном веровању, после смрти устаје из гроба, сише крв људима или чини друга недела, вампир. — ЉБуди приповиједају да су се на раскршћима у старо доба састајали вилењаци, вјештице, вукодлаци. Брл. 2. фиг. крволочан човек; крвопија. — У Блитви ... влада ... један вукодлак самодржац кнутом и револвером. Крл. Ај, ко ће ове вукодлаке затрти? Кул. 3. зоол. врста морске рибе, грдобина loplius piscatoriuв. Ђ