Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ву̀лка̄н

мтом 1, стр. 446

ву̀лка̄н

вулкан

Стална адреса

Лема

вулкан

Етимологија

Latin

Извор

том 1, стр. 446, редослед 19

  1. 1.

    отвор (кратер) на Земљиној површини или на морском дну кроз који из унутрашњости земље избијају ужарени плинови, гасови и лава: живи ~, мртви, угашени ~.

  2. 2.

    фиг. ватра, огањ.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Та генерација осећа како је вулкан њенога револта ... пун патриотизма.
    Вас.
    Ријечи су мале, једноставне, оне не могу утишати вулкан мисли. Шег.
  3. 3.

    (Вулкан) бог ватрв и ковачке вештине у старих Римљана.

Изворни текст (OCR)
ву̀лка̄н, -а́на м лат. 1. отвор (кратер) на Земљиној површини или на морском дну кроз који из унутрашњости земље избијају ужарени плинови, гасови и лава: живи ~, мртви, угашени ~. 2. фиг. ватра, огањ. — Та генерација осећа како је вулкан њенога револта ... пун патриотизма. Вас. Ријечи су мале, једноставне, оне не могу утишати вулкан мисли. Шег. 3. (Вулкан) бог ватрв и ковачке вештине у старих Римљана.