ву̏ритн
вуритн
Лема
вуритн
Извор
том 1, стр. 447, редослед 21
- —
бацити, одбацити.
dialectal— Ао, смешне муке! Како шири, баца ма. те левчасте руке, хоће да их вури, заслужује казне, ваљда зато што су увек празне!
Пододреднице
бацати се, ритнути се. — Маrарац би се узнемирио, застригао ушима и вурио се неколико пута од набујале снаге. Петр. В
Изворни текст (OCR)
ву̏ритн, -ӣм сврш. покр. бацити, одбацити. — Ао, смешне муке! Како шири, баца те левчасте руке, хоће да их вури, заслужује казне, ваљда зато што су увек празне! ма.