вуца̀рати

вуцарати

Лема

вуцарати

Извор

том 1, стр. 448, редослед 7

—
= вуцарити несврш силом вући, повлачити.
pejorative
пеј. — пејоративно
— Кишобран човек понесе кад је облачно и пред кишУ́, па га после вуцара по ведром дану.
Срем.
Забаве је напустио, но у лов још знаде ићи, вуцарајући са собем старца дворскога.
Леск. Ј.
Судбина вуцара самотника по кафанама.
Матош

Пододреднице

~ се

= вуцарити се 1. тумарати, скитати се, смуцати се; повлачити се, потезати се. — Iијеле боговетне ноћи он се овако вуцара и скиће. Сим. Не може се говорити ... о том јадном хрватском месу које се вуцарало у марвинским вагонима од Галиције до Соче. Матк. 2. (с ким) бити у недозвољеним љубавним односима. — Није га срамота да се вуцара јавно с другима поред онако младе красне жене. Мил. В. И право је на цједилу што оста. Са момком тим вуцарала се доста. С-Ц

= вуцарити се 1. тумарати, скитати се, смуцати се; повлачити се, потезати се.(с ким) бити у недозвољеним љубавним односима.

Изворни текст (OCR)

вуца̀рати, -а̄м = вуцарити несврш. пеј. силом вући, повлачити. — Кишобран  човек понесе кад је облачно и пред кишУ́, па га после вуцара по ведром дану. Срем. Забаве је напустио, но у лов још знаде ићи, вуцарајући са собем старца дворскога. Леск. Ј. фиг. Судбина вуцара самотника по кафанама. Матош.