Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вуца́рити

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 448

вуца́рити

вуцарити

Лема

вуцарити

Варијанте

ву̏царити

Извор

том 1, стр. 448, редослед 9

  1. —

    несврш. = вуцарати.

    несврш. — несвршени глагол
    — Обитељ му вуцаре по судовима.
    Крл.
    Ја пословице говорим у прави час ... а ти их силом довлачиш, не доводиш их, него их вуцариш.
    Вел.

Пододреднице

~ се

= вуцарати се. — Дуго се вуцарио улицама без циља и правца. Кос. Сунце полако заклањаше се за сиви облак што се сам вуцарио у ведрини простора. Ћип. На махове би завргла какав разговор који би се неко вријеме лијено вуцарио, док би наједанпут замро. Цар Е. Петка се не вуцари с Илијом између пласта. Бег

= вуцарати се.
Изворни текст (OCR)
вуца́рити, ву̀ца̄рӣм и ву̏царити, -ӣм несврш. = вуцарати. — Обитељ му вуцаре по судовима. Крл. Ја пословице говорим у прави час ... а ти их силом довлачиш, не доводиш их, него их вуцариш. Вел.