Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ву́цати

несврштом 1, стр. 449

ву́цати

вуцати

Лема

вуцати

Извор

том 1, стр. 449, редослед 1

  1. 1.

    вуцарати

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Ту је вуцала беба бундаша за реп.
    Шен.
  2. 2.

    вући, носити дуго; исп. вукарити.

    исп. — испореди
    — Он зато вуца капут и те ципеле.
    Сим.

Пододреднице

~ се

силом се вући, ићи полако, немарно, нечујно, смуцати се, шуњати се. — Свуда вуцаху се тајни посланици и уходе страних власти. Шен. Господарица дремљива, вуца се по кући, чека на коју пријатељицу да је походи и разговори. Ћип

силом се вући, ићи полако, немарно, нечујно, смуцати се, шуњати се.
Изворни текст (OCR)
ву́цати, ву̑ца̄м несврш. пеј. 1. вуцарати. — Ту је вуцала беба бундаша за реп. Шен. 2. вући, носити дуго; исп. вукарити. — Он зато вуца капут и те ципеле. Сим.