ву̀ча̄р
вучар
Лема
вучар
Извор
том 1, стр. 449, редослед 14
- —
етн. надимак ономе који убије вука па кроз село носа вучју кожу, скупљајући дарове од куће до куће.
dialectal
Изворни текст (OCR)
ву̀ча̄р, -а́ра м етн. покр. надимак ономе који убије вука па кроз село носа вучју кожу, скупљајући дарове од куће до куће.