Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ву̀чић

мтом 1, стр. 450

ву̀чић

вучић QA: medium

Стална адреса

Лема

вучић

Извор

том 1, стр. 450, редослед 5

  1. 1.

    дем. од вук, мали, млад вук.

    дем. — деминутив, деминутивно
  2. 2.

    фиг. дивљачан, пркосан дечак. —Учитељица је зачуђено гледала у Тодора.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Види га, види! Прави вучић! Еј, вучићу, горе главу!
    Ћоп.
  3. 3.

    име псу налик на вука.

  4. 4.

    врста грабежљиве морске рибе Centropristis lepatus.

    zoology
    зоол. — зоологија
  5. 5.

    (само мн.) зуби у детета. Вук Рј. з4 *« *«« у̏ ~ зу̏ ж з

    мн. — множинаж — женски род
Изворни текст (OCR)
ву̀чић м 1. дем. од вук, мали, млад вук. 2. фиг. дивљачан, пркосан дечак. —Учитељица је зачуђено гледала у Тодора. — Види га, види! Прави вучић! Еј, вучићу, горе главу! Ћоп. 3. име псу налик на вука. 4. зоол. врста грабежљиве морске рибе Centropristis lepatus. 5. (само мн.) зуби у детета. Вук Рј. з4 *« *«« у̏ ~ зу̏ ж з