Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вједо̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 388

вједо̀вит

вједовит

Лема

вједовит

Извор

том 1, стр. 388, редослед 32

  1. в.

    (ијек.) в. видовит.

    ијек. — ијекавскив. — (после броја) век
    — Здухач, вједовит човјек.
    Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
вједо̀вит, -а, -о (ијек.) в. видовит. — Здухач, вједовит човјек. Вук Рј.