Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

га̏дан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 452

га̏дан

гадан

Стална адреса

Лема

гадан

Извор

том 1, стр. 452, редослед 31

  1. 1.а.

    који изазива гађење, одвратност, одвратан, одуран; одвећ ружан.

    — Његове крпе бијаху о том сунцу одурније, гадније.
    Шен.
    У друштвеном животу често од шареног лептира постаје гадна гусеница.
    Прод.
  2. 1.б.

    тежак, непријатан, неугодан, неповољан.

    — Мора да је нешто гадно, чим су у поноћ звали у штаб. Ћос.
  3. 1.д.

    Запао је у гадан положај. Креш.

  4. 1.в.

    упрљан, прљав.

    — Смиљу ... послаћу по гадно рубље.
    Коз. И.
  5. 2.

    зао, поган; непоштен.

    — Ти знаш како сам ја гадна кад ми се сан разбије.
    Дом.
    Тако сам ништаван ... и гадан: варам родитеље, варам целу околину. И. Мрзе је гадне душе.
    Матош
Изворни текст (OCR)
га̏дан, -дна, -дно 1. а. који изазива гађење, одвратност, одвратан, одуран; одвећ ружан. — Његове крпе бијаху о том сунцу одурније, гадније. Шен. У друштвеном животу често од шареног лептира постаје гадна гусеница. Прод. б. тежак, непријатан, неугодан, неповољан. — Мора да је нешто гадно, чим су у поноћ звали у штаб. Ћос. Д. Запао је у гадан положај. Креш. в. упрљан, прљав. — Смиљу ... послаћу по гадно рубље. Коз. И. 2. зао, поган; непоштен. — Ти знаш како сам ја гадна кад ми се сан разбије. Дом. Тако сам ништаван ... и гадан: варам родитеље, варам целу околину. И. Мрзе је гадне душе. Матош.