Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

га̀дљив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 453

га̀дљив

гадљив

Лема

гадљив

Извор

том 1, стр. 453, редослед 18

  1. 1.а.

    који се лако гади, коме се лако згади.

  2. 1.б.

    који показује гађење

    — Његово лице би се ... развлачило у гадљиву гримасу.
    Поп. Ј.
  3. 1.в.

    необ. који гони на гађење; који изазива гађење, муку, мучнину у желуцу; одвратан.

    необ. — необично
    — Нек пузем као гадљив црв око твојих ногу.
    Бег.
  4. 2.

    који осећа одвратност.

    — Он је ћуди гадљиве и стидљиве.
    Цес. Д.
Изворни текст (OCR)
га̀дљив, -а, -о 1. а. који се лако гади, коме се лако згади. б. који показује гађење — Његово лице би се ... развлачило у гадљиву гримасу. Поп. Ј. в. необ. који гони на гађење; који изазива гађење, муку, мучнину у желуцу; одвратан. — Нек пузем као гадљив црв око твојих ногу. Бег. 2. који осећа одвратност. — Он је ћуди гадљиве и стидљиве. Цес. Д.