га̏зити
газити
Лема
газити
Извор
том 1, стр. 455, редослед 20
- 1.а.
ићи, ступати, корачати; кретати се.
— За њим у кратком размаку газило је десетак бораца.
Стојте, галије царске! ... Газите тихим ходом!
- 1.б.
залазити, улазити.
— Нити сам газио у трговину, нити се пуно разумијем у њу.
- 1.в.
ступати по нечему кварећи (то), притискати, гњечити ногама уништавајући што.
— Гроб ... сиромашан, а одувек су га још газила деца кад дође време ... орасима.
Шта ти је ... згријешио, те му газиш име и поштење пред свијетом?
- 1.г.
сатирати, уништавати.
— Шарац гази све под собом.
- 2.
месити, мешати ногама земљу с водом.
— Газио је земљу, мијесио блато, калупио циrлу.
- 3.
прелазити пешке на газовима (о води).
— Зета постаје велика и само се на неким местима може газити.
- 4.
моћи пловити до одређене дубине (о бродовима).
— Читао сам отоме колико бродови газе.
- 5.
ногама притискивати (мехове од оргуља и сл.).
— Мати на кору »газиоргуље«, напухује мијех.
- 6.
кињити, мучити, тиранисати.
— Зар он један да гази толики народ ... ?
Њих гази силна деспотска нога.
- 7.а.
не поштовати; ниподаштавати, потцењивати, кршити (неку обавезу).
— Ногама газе и презиру прву дужност образована човјека, да позна свој народни језик.
Каптолци нек не газе наше правде.
И даље газе своје задане речи. Петр.
- 7.б.
притискивати, мучити, морити.
— Осетио општу судбу што нас гази.
Црнобрњу гази мрачна безнадежност.
- 8.
парити се (обично о живади).
Фразе
~ земљу бити жив, живети; ~ у крв вршити убиства; ~ у крви 1) ратовати; 2) правити тешке злочине.
Пододреднице
стајати један другом на ногу (у гурњави). — Зато су се гуркали, газили, окретали према корV. Бен
Изворни текст (OCR)
га̏зити, -ӣм несврш. 1. а. ићи, ступати, корачати; кретати се. — За њим у кратком размаку газило је десетак бораца. Хорв. Стојте, галије царске! ... Газите тихим ходом! Бој. б. залазити, улазити. — Нити сам газио у трговину, нити се пуно разумијем у њу. Ћор. в. ступати по нечему кварећи (то), притискати, гњечити ногама уништавајући што. — Гроб ... сиромашан, а одувек су га још газила деца кад дође време ... орасима. Сек. фиг. Шта ти је ... згријешио, те му газиш име и поштење пред свијетом? Шен. г. сатирати, уништавати. — Шарац гази све под собом. Дом. 2. месити, мешати ногама земљу с водом. — Газио је земљу, мијесио блато, калупио циrлу. Кос. 3. прелазити пешке на газовима (о води). — Зета постаје велика и само се на неким местима може газити. Нен. Љ. 4. моћи пловити до одређене дубине (о бродовима). — Читао сам отоме колико бродови газе. Аз. 5. ногама притискивати (мехове од оргуља и сл.). — Мати на кору »газиоргуље«, напухује мијех. Пав. 6. кињити, мучити, тиранисати. — Зар он један да гази толики народ ... ? Ранк. Њих гази силна деспотска нога. Крл. 7. а. не поштовати; ниподаштавати, потцењивати, кршити (неку обавезу). — Ногама газе и презиру прву дужност образована човјека, да позна свој народни језик. Јаг. Каптолци нек не газе наше правде. Шен. И даље газе своје задане речи. Петр. В. б. притискивати, мучити, морити. — Осетио општу судбу што нас гази. Рак. Црнобрњу гази мрачна безнадежност. Ољ. 8. парити се (обично о живади).