гала́ма
галама
Лема
галама
Етимологија
Turkish
Извор
том 1, стр. 457, редослед 19
- а.
вика, граја, бука.
— И сад јој грми у глави ... галама сватовска.
Дјевери дигоше rаламу.
Муну га у леђа и рече му гласно да надвиче галаму точкова.
- б.
гужва; врева, гомила која ларма.
— Из тројанке је галаме бјежао.
Сва та галама оде право Гурковој кући.
Изр, дизати, дићи, (на)правити rаламу викати, дерати се ; протестовати.
— Неки другови су дигли галаму да друге републике неће да га кромпир купујV. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
гала́ма ж тур. а. вика, граја, бука. — И сад јој грми у глави ... галама сватовска. Вес. Дјевери дигоше rаламу. Бен. Муну га у леђа и рече му гласно да надвиче галаму точкова. Чипл. б. гужва; врева, гомила која ларма. — Из тројанке је галаме бјежао. М-И. Сва та галама оде право Гурковој кући. Глиш. Изр, дизати, дићи, (на)правити rаламу викати, дерати се ; протестовати.— Неки другови су дигли галаму да друге републике неће да га кромпир купујV. Б 1958.