га́сити
гасити
Лема
гасити
Извор
том 1, стр. 465, редослед 5
- 1.
прекидати ватру или светлост.
— Отац гаси божићну свијећу пеничним крухом и капљама ... вина.
Палио је лампе и сијалице и гасио.
Свјеж јутреник гасио је звијезде.
- 2.
заливати водом жив, негашен креч, вапно.
- 3.а.
фиг. спречавати да се развије, гушити, угушивати (осећања, духовне покрете); супр. распиривати.
— Тоnлину ... мотива ... гасе хладни и рационалистички стихови.
Ти си нешто гVбав, калуђере, ти не желиш гасит', но жарити.
То није живот! ... Гасити страсти ... жеље живе.
- 3.б.
угушивати (устанак, оружани отпор). Вук Рј.
Фразе
~ жеђ узимањем воде или друге течности за пиће отклањати осећај жеђи, пити; ~ огњиште (кућу) уништавати, затирати породицу. — Док си гасио огњишта ... смејао си се. Вес.; ~ угљевље у народном сујеверју бајати и лечити, стављајући жар у воду и напајајући болесника том водом.
ватра се (негде) не гаси живот се не прекида, не престаје; нечија звезда се гаси нечија слава (моћ) пролази, нестаје.
Пододреднице
1. а. слабити, престајати, трнути (о ватри, светлости). — Пламичак ... тули се, букне, гаси се, плане, докле и свеће тако нестане. Јакш. Ђ. Гасит се ломача стане. М-И. б. мрачити се; губити се, ишчезавати (о ватри, светлости и сл.). — Црвено небо се гасило. Богдан. Тарући сузе гледала је како се гасе звијезде. Пец. в. рђаво горети; не прихватати ватру (најчешће о дрвету). Вук Рј. Г. залазити (о сунцу, звездама). — Гледала би како се тамо иза брда ... гаси сунце. Пец. д. свршавати се (о дану). — Дан се гасио дуго и тмурно. Лал. ђ. бледети, губити јасност и сјај. — И бисер се гаси. Уј. Дах топле јесени ... а боје као да се гасе. Визн. е. сакривати се, мутити се (о погледу). — Палио се и гасио поглед пун мржње. Донч. 2. слабити, изумирати (о чулима). — Вид му се гаси. Ил. Сва се чула у замаху гасе. Радул. 3. умирати; изумирати. — Троје деце ... се са звездама ... једно за другим гасили ... задављени гушобољом. Рад. Д. Обитељ ... се гаси од исцрпености. Франг. 4. нестајати, губити се, пролазити. — Почела се тихо гасити некадашња Анина љепота. Мар. Индијске приче путују, трају и гасе се. Уј. 5. правн. губити правну вредност, снагу. — И у једном и у другом случају амнестије или помиловања гаси се казна. р2. 1947
Изворни текст (OCR)
га́сити, га̑сӣм несврш. 1. прекидати ватру или светлост. — Отац гаси божићну свијећу пеничним крухом и капљама ... вина. Ћип. Палио је лампе и сијалице и гасио. Рист. фиг. Свјеж јутреник гасио је звијезде. Гор. 2. заливати водом жив, негашен креч, вапно. 3. фиг. а. спречавати да се развије, гушити, угушивати (осећања, духовне покрете); супр. распиривати. — Тоnлину ... мотива ... гасе хладни и рационалистички стихови. Богдан. Ти си нешто гVбав, калуђере, ти не желиш гасит', но жарити. Њег. То није живот! ... Гасити страсти ... жеље живе. Кркл. б. угушивати (устанак, оружани отпор). Вук Рј.