Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гви́рити

несврштом 1, стр. 468

гви́рити

гвирити

Лема

гвирити

Извор

том 1, стр. 468, редослед 7

  1. 1.

    извиривати, гледати крадом (из прикрајка, из склоништа, кроз неки отвор).

    — На посивјелом прозору гвире мутне, неповјерљиве очи ... домаћина.
    Матош
    Сушица гвири ко̂ болесно вижље из кута.
    Крл.
  2. 2.а.

    гледати, пиљити; мотрити.

    — Читав дан гвири у књигу.
    Вук
    Рј. Са старинске слике добре очи гвире.
    Фран.
  3. 2.б.

    фиг. зјапити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Отворени прозори гвире, а са прозора прше бијели застори.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
гви́рити, -ӣм несврш. 1. извиривати, гледати крадом (из прикрајка, из склоништа, кроз неки отвор). — На посивјелом прозору гвире мутне, неповјерљиве очи ... домаћина. Матош. фиг. Сушица гвири ко̂ болесно вижље из кута. Крл. 2. а. гледати, пиљити; мотрити. — Читав дан гвири у књигу. Вук Рј. Са старинске слике добре очи гвире. Фран. б. фиг. зјапити. — Отворени прозори гвире, а са прозора прше бијели застори. Ков. А.