гво̏здӣва
гвоздива
Лема
гвоздива
Извор
том 1, стр. 469, редослед 7
- в.
мн. в. гвонсђе (2в).
dialectal— Притисну ме жбири ... и сутају у гвоздива. Љуб. гвр̏чити (се), -ӣм (се) несврш.
- —
в. грчити (се).
— Гврче се црви. Крањч. С. где̏ (покр. де̏), ијек. гдје̏ (покр. ђе̏), прил.
- i.
I. упитно 1. на коме месту? у коме месту?
— Да га тражим
— али где?
Гдје ли ћу на ноћиште?
2. у које место? на које место? камо?
— Где лете ове гуске? Ћос.
- д.
Д. Ми немамо гдје нашом трговином него у Млетке. Љуб. 3. како? откуӯ? зар?
— Где би вако прашан изишо̂ пред краља?
Гдје бих заборавит ја Одисеја мого̂.
1I. неодређено 1. негде, гдегод.
— Стајаху каконо храста два ... гдје у планини.
Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.
2. куда, камо. 3. некад, кадгод.
— Светлост од пламена трепери, где слабије, где јаче, по дуваровима, поду.
4. као први део сложених неодређених и општих заменица и прилога: где било, гдегде, гдегод, гдекад, гдеко, ма где итд.
- —
в. код тих речи. II. у служби везника: односно. 1. на коме, у коме, на каквом, у каквом месту.
— Лутао је] ... трудећи се да ... дозна где се налази штаб.
Гле, гдје се јунак нашао!
2.
- а.
у служби одговарајућег падежа заменица »који« и »шито« с предлозима.
— Да се ... извуче ... из оне куће гдје с породицом станује.
Упадао је у дворишта где су били Немци. Ћос.
- д.
Д. Желећи ... да заподјене разговор о нечему гдје би цијело друштво судјеловало. Креш.
- б.
како, куда.
— На путу за Вујановац, где сам пошао у госте ...
Немате где да се извучете. Ћос.
- д.
Д.
- в.
временски: кад.
— Мислио је да је приспео час где ће се гробови поотварати.
Већ је био дан гдје би могло стићи ... писмо.
3. узрочно: јер, зато што, што.
— Жале га сви где је сам, сироче.
Силно се радовао гдје је такова човека нашао.
4. изрично
- а.
да, како.
— Нађем га где седи.
Није ни чуо гдје га мати опомиње.
- б.
уз речце: ево, ено, нуто.
— Ено га сада у планини гдје лежи.
Ево гдје му жена ... очекује одговор.
Нуто ђидије гдје намигује. Н. посл.
5. допусно покр. иако, и поред тога што.
— Кад нас муче јутрос гдје смо њихови, што би чинили сутра кад би им се отуђили?
6. само или срасло с речцом »ли« за истицање изузетне неједнакости у поређењу: камоли, откуд.
— Да оберкнежеву ћерку заиштем, радовала би се ... а где не би Смиљана ... ? Јакш.Ђ. Не може он да јој навуче ни осмех на уста, гдели да измами ... паре.
Црногорац не штеди ни живот, а гдјели ће штедјети то жуто гвожђе lзлато]!
7. у изненађењу: још (се може десити).
— У, бога ти, где ће ме видети, и онда је пропала ствар. ак. Изр
- в.
уз крај (изр.); ~ је себе (неко, нешто) врло је далеко; ~ су ти биле очи
- в.
уз око (изр.); ~ ће, ~ неће (шта ће, ~ ће ; ~ ће, куд ће) (те) овамо (те) онамо, друкчије се није могло. гдѐгде, ијек. гдјѐгдје (ређе: где и где) прил. 1. понегде.
— Суха земља гдјегдје распуцана, зја као змија.
На западној страни Бистрика шири се поље, само гдјегдје обрађено.
2. (по)каткад.
— Арија ... окићена јаким усклицима по гдегде. Бож.
Изворни текст (OCR)
гво̏здӣва с мн. покр. в. гвонсђе (2в). — Притисну ме жбири ... и сутају у гвоздива. Љуб. гвр̏чити (се), -ӣм (се) несврш. в. грчити (се). — Гврче се црви. Крањч. С. где̏ (покр. де̏), ијек. гдје̏ (покр. ђе̏), прил. I. упитно 1. на коме месту? у коме месту? — Да га тражим — али где? Вес. Гдје ли ћу на ноћиште? Креш. 2. у које место? на које место? камо? — Где лете ове гуске? Ћос. Д. Ми немамо гдје нашом трговином него у Млетке. Љуб. 3. како? откуӯ? зар? — Где би вако прашан изишо̂ пред краља? Змај. Гдје бих заборавит ја Одисеја мого̂. М-И. 1I. неодређено 1. негде, гдегод. — Стајаху каконо храста два ... гдје у планини. М-И. Вашег ћу брата јамачно где у путу срести. Ком. 2. куда, камо. 3. некад, кадгод. — Светлост од пламена трепери, где слабије, где јаче, по дуваровима, поду. Дом. 4. као први део сложених неодређених и општих заменица и прилога: где било, гдегде, гдегод, гдекад, гдеко, ма где итд. в. код тих речи. II. у служби везника: односно. 1. на коме, у коме, на каквом, у каквом месту. — Лутао је] ... трудећи се да ... дозна где се налази штаб. Моск. Гле, гдје се јунак нашао! Крањч. Стј. 2. а. у служби одговарајућег падежа заменица »који« и »шито« с предлозима. — Да се ... извуче ... из оне куће гдје с породицом станује. Сим. Упадао је у дворишта где су били Немци. Ћос. Д. Желећи ... да заподјене разговор о нечему гдје би цијело друштво судјеловало. Креш. б. како, куда. — На путу за Вујановац, где сам пошао у госте ... Вас. Немате где да се извучете. Ћос. Д. в. временски: кад. — Мислио је да је приспео час где ће се гробови поотварати. Јакш. Ђ. Већ је био дан гдје би могло стићи ... писмо. Новак. 3. узрочно: јер, зато што, што. — Жале га сви где је сам, сироче. Дом. Силно се радовао гдје је такова човека нашао. Тур. 4. изрично а. да, како. — Нађем га где седи. Вес. Није ни чуо гдје га мати опомиње. Кол. б. уз речце: ево, ено, нуто. — Ено га сада у планини гдје лежи. Андр. И. Ево гдје му жена ... очекује одговор. Сим. Нуто ђидије гдје намигује. Н. посл. Вук. 5. допусно покр. иако, и поред тога што. — Кад нас муче јутрос гдје смо њихови, што би чинили сутра кад би им се отуђили? Љуб. 6. само или срасло с речцом »ли« за истицање изузетне неједнакости у поређењу: камоли, откуд. — Да оберкнежеву ћерку заиштем, радовала би се ... а где не би Смиљана ... ? Јакш.Ђ. Не може он да јој навуче ни осмех на уста, гдели да измами ... паре. Каш. Црногорац не штеди ни живот, а гдјели ће штедјети то жуто гвожђе lзлато]! Нен. Љ. 7. у изненађењу: још (се може десити). — У, бога ти, где ће ме видети, и онда је пропала ствар. ак. Изр